Ponovo vidim viline konjice

9

E pa to je sreća velika . Ja sam ponovo na obali moje voljene rijeke Save . A da ću vidjeti viline konjice e pa to se stvarno nisam nadao . Kako su lijepi o kako su lijepi , puno ti hvala bože . O oprostite gospodine na onome ti , malo sam se zanio gospodine bože . Još jedanput hvala vam na svemu gospode . Ne žalim više da umrem otkada sam ih ponovo vidio .
Obala rijeke je lijepa . Žuti pijesak je malo namreškan i mami me da se ispružim . Proljeće je već stiglo i sunce fino grije . Da se skinem da me sunce malo ogrije ? Pa nije baš tako toplo a mogao bi netko naići . Pa neka naiđe baš me briga što će vidjeti moje suze radosnice , moja dlakava prsa i moje duge gaće . A ipak prvo ću malo proći obalom i vidjeti onu grupu vrba . Jedna vrba je velika i kvrgava , pogrbljena vjerojatno jako je stara . Okolo je nekoliko mladih vrba koje su se okupile kao djeca oko djeda da im priča priče .
Evo ga nailazi i stari Avdo . Iznenadio sam se da je još živ , ima sigurno preko sto godina . Pričao mi je o odlasu bega i dolasku Austrije u Bosnu . Kad je došla Austrija već sam bio prohodao govorio je . O mojoj obitelji sa očeve strane uvijek je pričao lijepo . Jedva se kreće sa štapom i mora da se prihvata i za okolno žbunje a njega srećom ima puno . Možda hoće da pusti starom pijetlu krv pa okrećem glavu i krijem se iza velikog žbuna . Ali ne on je došao da se nadiše savskog zraka . Okreće se polako prema rijeci i diše punim plućima . Prilazim mu i pozdravljam ga : „ Dobar dan čiko Avdo ! „ Čini mi se da ne čuje dobro ali on ljubazno klima glavom . Sigurno me je zaboravio jer se nismo vidjeli 20 godina ali nije tako . „ Drago mi je da te čujem sinko Zdenko ! „ reče Avdo a meni drago . Kakvo pamćenje ima ovaj čovjek pa to je čudo jer sigurno ima preko sto godina . „ Kako si čiko „ pitam i namjerno mu govorim ti jer znam iz ranijih razgovora da kad mu kažem vi on onda misli na njegovu pokojnu Fatimu i njega . Onda se raspriča da je njegova Fatima rahmetli a da je bila dobra žena i da je pravila najbolju pitu na svijetu . „ E moj sinko noge me bole , reuma me muči , ali inače sam dobro . „ Kako si ti sine moj Zdenko , sjećam te se kad si bio mali , imao si žutu tršavu kosu i volio si igrati nogomet . „ Dobro sam Avdo i hvala ti na pitanju ! „ . Pita me o ocu , majci , braći , sestri i o obitelji . Prijatno je razgovarati sa Avdom . On je živi leksikon o događajima i ljudima u ovom kraju . Daje mi neke informacije koje nisma znao , uglavnom tko je umro , tko se odselio a tko se oženio .
„ A ti si došao malo da prošetaš pored rijeke „ kažem ja . „ Pravo da ti kažem Zdenko došao sam da vidim viline konjice „ reče mi . Ja se iznenadih i rekoh : „ Pa i ja , pa i ja ! „ „ Deder reci ti meni imali ih ? „ upita Avdo a ja ću njemu : „ Kako da ne pa evo baš jedan crveni je stao na vrh jedne grančice ! „ „ Crveni , crveni pa ti su najljepši ! „ pljesnu Avdo rukama a štap mu ispade u pijesak . Podigoh mu štap i rekoh : „ Evo ovdje je sletio jedan plavi vilin konjic ! „ a on reče : „ Plavi , plavi o oni su najljepši ! „ reče pa čisto kao poskoči i gledam mu ozareno lice . Preko očiju kao da Avdo ima bijeli mrenu pa on je slijep , ne nosi naočale pa ne trebaju mu više nosio ih je godinama .

Neću mu reći ništa samo ću sa više riječi opisati šta vidim . „ Evo ovdje sleće oprezno jedan zeleni vilin konjic osjeća i vidi nas pa se pomalo plaši ! „ uskliknuh a Avdo reče : „ I oni su krasni nikad se nisam mogao odlučiti koji je najljepši ! „ reče on a ja potvrdih da i ja tako . Opisah mu crne , sive i žute viline konjice i raznih drugih boja i nijansi i preliva . Pomislih kako je stari došao ovamo a ne vidi a morao je preći cestu pa zatim željezničku prugu . Mogao ga je auto ili vlak pregaziti a svima bi bilo žao jer njega svi znaju i živa je legenda ovog kraja . A on kao da pogađa moje misli : „ Znaš sinko Sava ima poseban miris kada izlaze vilini konjici i uvijek to osjetim i dođem . Nekoliko godina ih nije bilo jer oni ne vole prljavu vodu a kad oni izlaze voda je bistra bar za nekoliko dana koliko oni žive , lete i raduju se životu . Oni su vjesnici pravog proljeća ! „ reče Avdo .
Nagledali smo se vilinih konjica i ja predložih da ga otpratim do kuće . Lagano krenusmo preko pruge i ceste do Avdine kuće pored ceste a nedaleko od Save . Avdo je živio sam a imao je kuću na sprat što je rijetko u ovom selu . Usput mi Avdo priča da su mu se djeca razišla po Bosni i svijetu i nabraja mi : „ Najstariji Dževad mi je u Njemačkoj , najstarija kći Zuhra mi je udana i živi u Zenici . Himzo je u Nizozemskoj a Aida živi u Švedskoj sa mužem i djecom . Sulejman je u Sarajevu i ima ženu i petoro djece . Ja sam imao osmero sa Fatom a molim te pomozi mi koga nisam spomenuo . Rekoh mu da mi ništa nije rekao za lijepu i vragolastu crnku Ajšu . Ajša živi u Parizu ali rastavila se od muža . Šta je sa Mehmedom mojim protivnikom u nogometu sa poljane . Mehmed je u Visokom , bio je direktor i velika zvjerka u Sarajevu u CK a jedno vrijeme je bio ambasador u Nju Delhiju . Ostala je samo najmlađa i najslađa Nevresa . Oči starog Avde se orosiše , Nevresa je poginula u saobraćajnoj nesreći . Da li ga obilaze djeca pitam ga . Da obilaze ga najmanje jednom godišnje . Plaćaju mi jednu ženu da mi skuha i opere i dadnu joj njemačke marke unaprijed za godinu dana . Nude i meni marke , franke , krune ali što će mi , imam mirovinu i to ne mogu potrošiti . Dam to ovoj ženi da poplaća račune koji stignu . Šta ti kažu djeca pitam a on kaže da mu kažu da ne ide na Savu . Ali ja ne mogu Sava je dio mog života i ne mogu bez nje . Nekada sam plivao , vozio čamac , ronio i hvatao ribu a Sava me je uvijek čuvala . Pa kako da je sad pod stare dane bar ne obiđem .Pomogao sam mu da se uspne uz drvene skaline i tražio je da ga položim na sećiju pored peći . „ Zar nećeš nešto pojesti ? „ upitah ga a on mi reče da ne i da mu dodam samo čašu vode . Dodao sam mu vodu i podložio vatru u peći koja se skoro ugasila . Prozori na kući su bili prljavi od muha i ja bih mu ih očistio da imam vremena . Ali nikad nemam dovoljno vremena . Pokrih Avdu šarenom ponjavom a već je spavao i disao duboko kad krenuh i nije čuo moje doviđenja . Upalih motor na autu i polako , jako polako krenuh udišući miris Save koja cvjeta .