Posavina

Posavino moja , daleko si ti ,
zemljo moja , srušena , garava ,
izvori presahli , livade žute ,
dušo moja u srcu te nosim .

Vijuga mala uska štreka ,
jedan dječak maše vlaku ,
a vlak juri , puše , svira ,
kroz Posavinu u mislima mojim .

Ja sam to i važan sam jako ,
krave dižu glave i mašu repom ,.
volim vas hraniteljice naše ,
lijepo mi je bilo u Posavini zelenoj .

Posavino moja u srcu te nosim ,
i šargiju tvoju , pjesmu , ljude tvoje ,
nema više male štreke ,
Posavino moja opet ću ti doći .